Od urođenog instinkta za očuvanje života, čoveku je, čini se, ostala isključivo želja za obiljem i lagodnim životom. Pojedinci koji uporno ukazuju na loše aspekte današnjeg stadijuma civilizacije smatraju se entuzijastima i kontraverznim naučnicima i ne retko se ne shvataju ozbiljno. Međutim, istina je ta da će civilizacija biti u ozbiljnom problemu ukoliko ne obrati pažnju na probleme koji se rađaju usred potrebe za eksploatacijom resursa isključivo u svrhu stvaranja profita.
Koncept društveno odgovornog poslovanja nastao je usled potrebe da se uspostavi usaglašenost između ostvarivanja profita i odgovornosti poslovnih subjekata prema ljudima, životnoj sredini i društvu uopšte. Društveno odgovorno poslovanje podrazumeva uspostavljanje: vizije, liderstva, formiranja zajednice zasnovane na interaktivnoj komunikaciji, operativnosti, demonstraciji društvene odgovornosti, sistema merenja i analize uticaja na ljude, profit i životnu sredinu i izveštavanje o istom.
U vezi sa tim Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) uspostavila je i publikovala standard ISO 26000 kojim se tretira upravo društvena odgovornost. Standard je primenjiv na sve organizacije bez obzira na oblast delatnosti i veličinu.
Osnovne tačke ISO 26000 su: organizaciono upravljanje, ljudska prava, ljudski rad, životna sredina, savesno poslovanje, potrošačka pitanja i učešće u radu i razvoju zajednice. Praktično, ovaj standard podržava održivi razvoj koji se odnosi na rast i promene koje održavaju i unapređuje životnu sredinu, ljudske resurse i društvo od koga zavisimo.
Pravo sadašnje generacije na iskorišćavanje resursa i životne sredine, ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama.